utorak, 20. siječnja 2015.

Kako zaraditi novac od hobija: Početak







Prije nego što počnem samo da napomenem da ovo neće biti savjeti. Ne mogu vas savjetovati o nečemu u čemu nisam stručna. Iako imam vještinu u rukama, osim Craft Podroom-a nisam imala nikakav drugi izlet u prodaju i reklamiranje rukotvorina. Ovi postovi odnosiće se na moje iskustvo, moj rad i moja razmišljanja, prije nego na tips and tricks kako da počnete prodavati ili kako da poboljšate prodaju ako već prodajete. Potrudiću se da naučim sve ono što ne znam, podijelim to sa čitaocima i ako se neko zahvaljujući tome pokrene ili nešto promijeni biće mi drago.


Može li se i ne zaraditi od hobija? Neki kažu da može, neki kažu da ne može. Ja ću probati da saznam sama, a ono šta usput zaključim i naučim podijeliću sa vama.


Ljudi su mi uvijek govorili:  Imaš spretne ruke. Baš si kreativna. Zašto ne prodaješ te tvoje radove? Jesi li ikad probala? Mogla bi zaraditi nešto od toga. Znam jednu/jednog...pa onda krene priča o nekome ko zarađuje prodajom nakita vlastite izrade/prepravljanjem odjeće/prodajom slika/pletenjem odjevnih predmeta po narudžbi i slično.


Bez obzira da li se ta osoba bavi prodajom uspješno ili manje uspješno, sve priče se na kraju završe zaključkom kako je ipak to kod nas jako teško, kako ljudi ne cijene ručni rad, kako ima zavidnih, ovakvih, onakvih, svakakvih...uglavnom stav je „žali bože truda i vremena“.


U mom razmišljanju o zaradi kroz hobi imala sam uvijek u glavi neku neodređenu sliku koja je izgledala ovako: ja pravim neke stvari, koje inače pravim kroz svoj hobi,  i onda te stvari prodajem nekome, nekako, na neki način. I uvijek na kraju ono: Pa vidiš, mogla bih ja nešto. Imam talenat, imam ideje, imam inspiraciju...ostalo valjda dolazi samo po sebi.


Vremenom sam shvatila taj moj talenat i ideje nisu ni izdaleka dovoljni kako bih uopšte probala da zaradim nešto i da bih trebala raditi i na razvoju onoga čega nemam baš toliko kao talenta i ideja – na planu, viziji, ciljevima, upornosti, samopouzdanju, ukratko na svemu onome što kod mene uvijek padne u drugi plan kada dođe do poduzimanja konkretnih aktivnosti na ostvarivanju neke zarade kroz hobi.

 Aktivnost i produktivnost


Ja mogu i hoću da radim, imam ideje – što je dobro, jer ne možeš zaraditi ako nećeš da radiš i ako nemaš ideje. Stalno se nešto vrtim i u svakom slobodnom budnom trenutku šijem, vezem, pravim nešto – znači aktivna sam. Ali jesam li produktivna? Mislim da ne. Po meni produktivnost je  prolaženje kroz cijeli proces od početka do kraja -  od ideje do završne izvedbe i proizvoda kojeg predstavljaš.
Moje slabe tačke su što ne znam dovesti ideju do kraja, ne znam razraditi proces, ne znam se predstaviti, ne znam plasirati ono što sam napravila. U glavi ili u stvarnosti započela sam dosta stvari, ali sve je to bilo na ho-ruk, kao svijeća koja se brzo zapali i brzo izgori. Puno priče i „šta bi bilo kad bi bilo“, a produktivnost nula. Nisam zadovoljna time, nisam zadovoljna sobom i zato ću probati ponovo još jednom, ali na drugi način. Vjerujem da se sve ono što mi nedostaje može naučiti.


Cilj


Počela sam od cilja. Svako može da osmisli stavke svog plana na osnovu svog cilja (ili ciljeva). Neko želi svoj hobi pretvoriti u pravi posao, a neko želi samo da zaradi dovoljno da može od tog novca nabaviti novi materijal. Neko bi da upozna nove ljude, poveže se, neko bi da prodaje svoje radove direktno, neko preko posrednika. Koliko različitih osoba, toliko i različitih ciljeva.


I tako sam se ja pitala se šta je moj cilj? Šta ja u stvari želim da ostvarim?
Ostvariti zaradu kroz hobi i kroz to savladati slabe tačke koje sam navela, a koje mi smetaju i u ostalim oblastima života (da ne nabrajam sada gdje sve, nije bitno za ovu temu).


U redu, sad imam cilj.


Sljedeće šta mi treba je plan.


E da, smiješno je fakat...čuj, treba mi plan!  Zvuči kao „kako mali Perica zamišlja mali biznis“ ili „dokona domaćica igra se stvarnog života“. Da budem iskrena ne mogu ni ja sama biti ozbiljna dok ovo pišem. Mislim stvarno ću povrijediti neki očni mišić koliko kolutam očima na samu sebe, a cinik u meni gleda sa strane i kaže: Ma ko se to meni nafur'o?! (Šta se može...vječne traume odrastanja uz podsticajne A šta će ti to? izreke tipa)


Ok, prestajem sa kolutanjem očiju dok mi nisu sočiva pobjegla na drugu stranu očih jabučica i baš ono zaprave ozbiljna najavljujem sljedeći post „Kako zaraditi od hobija: Plan“.



petak, 16. siječnja 2015.

Četiri odluke za 2015.: Hobi i ostalo


Novogodišnje odluke vezane za hobi su mi najdraže zbog toga što ih se najlakše pridržavam. Maloprije sam gledala prošlogodišnje i mogu reći da sam ih se prilično pridržavala. Odvajala sam vrijeme za hobi kad god sam mogla, razvrstala sam sve šnitove po kovertama, radila sam stvari jednu po jednu, imala sam strpljenja da privedem rad do kraja (jeeee, pačvork pokrivač!), bila sam i disciplinovana da posvetim pažnju izradi unutrašnjosti odjeće koju šijem (unutrašnji šavovi, obrada, a evo i ova postava na zadjoj haljini). I nakraju mali bonus je bilo razbijanje straha od šivanja nevidljivog rajsferšlusa.


Ono što nisam uspjela da ostvarim jeste da napravim zalihu materijala i pribora za šivanje. Imam ja uvijek materijala na donoj polici svoga ormara (trenutno je to nekih desetak tkanina), imam par tegli sa sitnicama, trakicama i sličnim priborom, konaca za vez i šivanje u jedoj velikoj kutiji, ponešto ostataka krpica...ali zaliha, to puno ozbiljnije izgleda. Ovo moje što imam je sve za planirane stvari, nema ništa viška, a zaliha bi bila puno više od toga. Ali i ovo što imam sasvim je u redu, neću da budem nezadovoljna.


Takođe nisam uspjela da sašijam jaknu sa postavom i kapuljačom za proljeće, pa ću je prebaciti u odluke za ovu godinu.


Sve u svemu 2014. u pogledu hobija bila je ok.

A sada odluke za 2015.

 

  • Vrijeme, organizacija, strpljenje, urednost...da ne nabrajam; sve isto kao i prošle godine. Svega se i dalje pridržavati. Oko zalihe se ne zamarati, ionako kad razmislim za zalihu nemam prostora, a i ne znam kakva će mi biti finansijska situacija i da li ću uopšte moći kupovati pribro za hobi u većim količinama.
  • Sašiti jaknu sa postavom i kapuljačom. 

I na kraju posebna odluka 

 

  • Ove godine odlučila sam da osmislim način na koji bih mogla zaraditi od svog hobija. U stvari ne samo osmisliti, nego nešto stvarno i zaraditi. Imam već neke ideje na kojima radim, od kojih će se neke zadržati, a neke ću najvjerovatnije zaboraviti i napustiti. Ako mi sa ovim mojim pravim poslom bude sve u redu ideje će se ostvarivati sporijim tempom - što je nekako i logično, pomalo se čovjek uljuljka kada je ima neku sigurnost pa makar i na godinu dana koliko naši projekti na poslu traju. Ako ne bude - e, onda ću morati da zapnem. I pored toga tražim novi posao. 

U svakom slučaju imaću oko čega da sa zabavim, jer planiram da ovome pristupim kao nekom svom minijaturnom biznisu, kao povremenoj prodaji svojih radova (za šta sam već ranija imala priliku) ili "eto ja radim pa ako se šta proda dobro". 


Ali vidite, problem je u tome što ja ni o kakvom biznisu nemam pojma bilo da je mini ili maksi.
Za sada su ideje i odluka sve što imam, a ostalo ću pokupiti usput. Mislim da bi bilo zgodno da to sve što pokupim i naučim usput podijelim sa onima koji su zainteresovani da ostvare zaradu od svoh hobija, ali isto tako nemaju pojma kako. To bi bilo zgodno uraditi kroz jednu seriju postova koja bi se mogla zvati ...hm, da vidim..."Kako zaraditi novac od hobija: Savjeti od osobe koja pojma nema o tome, pa ako vam ne uspije nisam ja kriva".  :))

Možda mislite: Ko bi slušao nekoga ko priznaje da pojma nema šta radi?  

A ja nekako ovako razmišljam - uvijek čitamo i slušamo savjete od onih koji su već uspješni ili znaju o čemu govore već su dovoljno samouvjereni, sposobni, uhodali su se, isprobali sve ono o čemu savjetuju druge...što je odlično, jer od takvih svašta možeš naučiti, ali može biti i pomalo zastrašujuće za početnika. Nekada se ustručavaš pitati nešto, jer se bojiš da ne ispadneš glup, previše radoznao, ne znaš kako će ljudi reagovati, možda pomisle da se uvaljuješ na njihovu teritoriju. Ne kažem da će to pomisliti, ali ti možeš pomisliti da će oni to pomisliti i to te može sputati.


Dobro je pitati nekoga ko zna, ali dobro pitati i nekoga ko nema pojma kao ni ti, ali ima želju da nauči i podijeli naučeno. Taj neko može ti reći: Ne znam, ali hajde da pogledam, pa ti javim kada nešto saznam. I onda ti njemu možeš reći: Hvala, pogledaću i ja. Pa oboje pogledate, informišete se i poslije razgovarate o tome. Na istom ste nivou, isprobavate šta funkcioniše, a šta ne, pipkate u mraku skupa dok ne naletite na prekidač za svjetlo.


Ni ta varijanta nije loša, šta mislite?


Voljela bih da pišem o tome. I da radim na tome. Vjerovatno ću više od pola vremena provesti u mraku, ali ko zna na koliko prekidača za svjetlo mogu naletiti usput.


srijeda, 14. siječnja 2015.

Suknja od džinsa sa vezom








Ovu suknju sam kupila prije ravno 12 godina. E, u toku tih 12 godina imala ja sam perioda kada je mi je pristajala sasvim dobro i perioda kada je nisam mogla ni zakopčati (ili je zakopčam i onda izgledam kao lopta stegnuta u sredini, buđola u onoj svojoj mrežici, kobasica u vlastitom ovitku, muffin top ...kako god). Stvarno mi je dobro poslužila u raznim prilikama. Pa sam nešto mislila kad je izdržala 12 godina, što onda ne bi još koju ovako ukrašena vezom?

A i valjda ću za koji mjesec opet u jedan od onih perioda kada mi dobro pristaje.
 


 

Template by BloggerCandy.com